четвртак, 02. август 2012.

Крај првог најлепшег семестра!

 И ево једног уноса који сам почела да пишем са намером да се жалим! :) Али нећу одмах на почетку него тамо мало даље када нико не очекује. 
На слици изнад се види моја другарица из класе која је јадна као и сви ми давала све од себе до буквално последњег тренутка пред састанак пред целим одсеком, са свим професорима и студентима са мастера. Не знам како то може да звучи вама али мени је то поприлично смешно с обзиром на то колико је заправо ризично сликати до последнњег тренутка, јер се ако погрешиш нешто у јапанском сликарству грешке не исправљају тако лако и брзо. :) У тренутку када сам фотографисала (илити "узимала фотографију" на мом новосрпском) она је заспала на поду истог момента када је прилегла да слика доњи део слике које се обично сликају у хоризонталном положају због своје водене природе. А сада ме је ово инспирисало да поделим још слика из нашег веселог атељеа. 
 Моја миљеница на слици доле док слика седи на слици. Покупила је најчудније моменте српског језика, тако да када кажем "пишки ми се" она се радује што зна да ми се иде у тоалет! Или на пример не знам како, али покупила је "стоко" однекуд па воли то умилно да ми каже понекад. :) Пре неки дан је рекла "стоко, пусти ме" и све то врло умилно, тако да човек никад не би помислио да се ту ради о не тако лепим изразима једног језика.

А ево и моје сликице која је овде још увек у почетном процесу сликања. Овде се лепо могу видети барице на површини слике па отуд и јесте у хоризонталном положају. У горњем делу слике су полепљени сребрни листићи на које сам се у последње време благо навукла, желим их само на свакој слици! А овде могу и да подсетим да се јапанско сликарство ради на јапанском папиру (папрено скупо), а са минералним пигментима (скупо) и никавом (туткало) се слика. Четкице су посебне такође (читај скупе), па тако да ако желим да се почастим и купим фину четкицу треба да будем спремна да се опростим од 300 до око 600 евра, а наравно може то и скупље. :) У том случају ћу да јој приредим и журку и пожелим добродошлицу у породицу, пошто је гаранција доживотна! ;)

А ево и плаката за нашу изложбу коју смо приредили сад у јулу. Део изложбе је био тематски, где смо сви цртали птице, јер је птица један од чешћих мотива у јапанском сликарству.
Такође смо из музеја успели да позајмимо радове старих студента наше школе не би ли упоредили радове студената од пре сто двадесет година и наше, као и радове чувеног Кобајаши Кокеја који је био један од вештијих сликара ове технике. Узели смо му најгоре радове који су и даље били трипут вештији од наших. :)
Да ли можете да погодите где пише моје име?
 Дежурања на изложби су била такав феноменални губитак времена! Мада морам да се похвалим да је дошло око хиљаду и по људи!
 
Особа на слици у средини је лево сметало. Нисам знала шта ћу са собом код куће јер је био почео распуст тог дана а мене је и даље држао адреналин од силних дешавања у школи, па сам дошла мало да заводим ред на дежурствима, безуспешно. ;)
 
Сликање за штампу, које није било тад ал' добро, бар за родитеље који се љуте ако их не извештаваш у дати час! :Р

 Слика за маматату.

Нешто ми говори да не треба ово да качим овде, ал' нек иде живот! Мали део наше изложбе, у средини радови мог професора који је цртао све нас његове студенте/обожаватеље.

Оно што ми је много симпатично овде је што другари где год да иду носе блок за цртање са собом и стварно и нацртају по нешто. Типа овде се види како је друг ишао на концерт котоа па је  скицирао сцену. Средина десно је нацртао нашег професора који је цртао мене. А десно је и мене приказао.

Личимо сви!

Најбољи део је био на крају када смо сви добили своје портрете са печатом професоровим. Ако останем гладна у Јапану знам шта је највредније што продати могу, о да! ;)

И напокон само што смо зашли у летњи распуст одржао се и ватромет у мом комшилуку, и то један од познатијих и већих у Токију! Пошто је август месец ватромета у Јапану има их гомилу и право је задовољство ићи на њих је су стварно спектакуларни!

Међутим! Десило се нешто што сада у причи укратко зовем "случај тоалет папир" где ми се малкице згадио јапански начин опхођења према људима, конкретно према странцима. Доживела сам да чујем мени тешке речи дискриминације. Можда мало генерализујем, али нећу више на исти начин да гледам комшије јапанце. Не кажем да је у потпуности лоше искуство јер сам добила добар увид у неке међуљудске односе и како се треба понашати у одрђеним ситуацијама у Јапану. Читава јапанска сага у 24 сата се одвила, а на крају је била сцена где сам морала да се извињавам са све дубоким наклонима пуним кајања и понизности. Иако мислим да то ситуација није захтевала (како то увек иде у јапанским филмовима) тако је морало бити. У сваком случају доживотна траума :)

БУУУУМ!

Сутрадан сам све покушала да исправим у себи, тако да сам провела дан са дивним и топлим људима који су ме уверили да су појединци ненормални, а пријатељи су па пријатељи! Шетња по галеријама у Гинзи по вееееома топлом и сунчаном дану, затим присуствовање предавању о никави (о томе у следећем уносу) и посета Мисакине продавнице (претходни унос) су ме дефинитивно рехабилитовали!

Небо за контемплацију са мог балкона!

Мјаааау до следећег уноса!
 

Велики поздрав из Токија!
Маријана