четвртак, 05. август 2010.

日光旅行 - Poseta Nikko gradu i grobu Tokugawa Ieyasua

Juce je Saitama Univerzitet vodio svoje strane studente besplatno na jednodnevni izlet u Nikko. Od faksa do tamo nam je trebalo oko dva sata autobusom. Tamo smo posetili grob Tokugava Iejasua, a posto je grad malko u planinama bilo je dosta pentranja kamenom stazom i stepenicama. Sva sreca pa je u sred sume, koja usput ima ogromna stabla, pa je hladovina kolko tolko. Inace mesto gorba je zapravo Toshogu svetiliste.




Samo od autobusa sam ostala bez teksta.






Posto je grupa studenata bila uglavnom fluentna u japanskom jeziku vodic je brbljao bez brige da ga neko nesto nece razumeti. Ja sam hvatala tu i tamo ponesto. Bilo je vise zgrada u tom kompleksu i svaka je imala neku svoju ulogu. A arhitektura je bila san snova. Dekorativna plastika, duboki reljefi sa smesnim zivotinjama i krcati detaljima su mi non-stop igrali pred ocima.









Nemuri neko - usnula macka. Za ovu macu vezana je legenda koju sam cak ucila na jednom casu, evo sada sam se toga setila. Stoji na jednoj kapiji kako bi plasila miseve/pacove da ne ulaze u jedan deo svetilista.









Levo ljudi, desno konji.... a kuda jednorozi? :)
Ko zna shvatice! :D




Lagan rucak u gradu. Kada smo odlazili i vec bili u autobusu osoblje je izaslo napolje da nam mase. :)

神橋 - sveti most


風に誘われて、大和路の旅

能ー Poseta No pozoristu i Meiji Jingu svetilistu

Pre neki dan smo bili u poseti tradicionalnom japanskom No pozoristu. Dan je bio pretopao, klima koja je radila u vozu je bila pravo blazenstvo. Svaki put kada udjem u voz sa jos nekoliko stranaca imam utisak kao da smo vanzemaljci. Ponekad nas Japanci gledaju sa smeskom na licu. Jednom mi se cak ucinilo da je jedan japanac hteo da nam uskoci u razgovor. A kada smo se vracali iz Tokija poslednji put jedan covek je toliko buljio u nas da ga je drug otpozdravio sa jednim ljubaznim konnichiwa (dobardan) i onda su poceli da pricaju dok japanc nije sisao na svojoj stanici. Inace iz voza na Saikyo liniji se moze videti Fuji. Sledeci put cu gledati da ga uslikam. :)



Nasa grupica na putu ka pozoristu! Omiljena profesorka nam je bila vodic toga dana :)


Slikala sam pred ulazak u salu posto unutra nije dozvoljeno slikanje. Po stoti put bivam osujecena u Japanu. Najinteresantnije stvari uglavnom ne mogu da slikam... U svakom slucaju dali su nam bar da slikamo salu po zavrsetku predstave.

Pozornica







Ono sto jako volim u ovom ogromnom i gusto naseljenom gradu su ogromni parkovi sa ogromnim drvecem. Mir i zelenilo - savrsenstvo!




Drugarica koja je opsednuta japanskom tradicionalnom kulturom kada je videla vencanje u tradicionalnoj nosnji odmah je posegnula za fotoaparatom :)

Pred ulaskom u svetiliste uvek stoje ovakve cesmice gde mogu da se operu ruke i usta.




<3



Posle posete Meiji Jingu svetilistu smo otisli do Shinjuku-a da malo prezalogajimio nesto. Tada sam prvi put probala shabu-shabu! :D Ukusno je ali suvise mesa a malo povrca za moj ukus. Mada posto je bio sve sto mozes da pojedes tip restorana moguce je da su malo bili lenji u dostavljanju povrca za nas sto :)





Shinjuku, ulazak u Kabukicho. Tamo su sve momci sa velikim glavama kako ih zovemo, jer su im frizure kao iz casopisa ili postera nekog J-rock benda.






Inace hrana se zove shabu-shabu jer je to onomatopeja za umakanjue mesa u vrelu vodu. Glupo zvuci kada objasnim ali kada motam to meso po vreloj vodi sa stapicem ima smisla. Cujem lepo u glavi "shabu, shabu..." :D

Shinjuku, Kabukicho

Zar nisu zgrade u pozadini kao gradski pejzaz iz filma Blade Runner? :))